Svemirski mrak u najvećem sjaju: šta nam donose teleskopi budućnosti ?

piše: Darko Donevski (Francuska svemirska agencija, LAM, Marsej)

Drage radio galaktičarke i radio galaktičari, sada je i definitivno jasno:

Ljubitelje nauke i svemirskih teleskopa čeka uzbudljiva (vrlo) bliska budućnost, ona koja počinje 2021. godine. To je godina za koju je (nadam se i definitivno) potvrđeno lansiranje dva najznačajnija svemirska teleskopa nove generacije: prvi se zove Džejms Veb svemirski teleskop (James Webb Space Telescope), a drugi Euklid (Euclid). Romantičarski gledano, izgled ova dva teleskopa može da probudi različite asocijacije – dok Euklid ima dizajn letećeg gitarskog kabla ili auspuha nekakve stare vremenske mašine, dotle Džejms Veb i doslovno izgleda poput mornara koji na barci plovi svemirskim vakuumom. Pre tri dana u centru Evropske svemirske agencije (ESA) u Holandiji završena je velika svetska astronomska konferencija pod nazivom EJSynergy, koja se bavila projektima vezanim za ove dve opservatorije od kojih naučni svet ima velika očekivanja. Imao sam priliku da budem jedan od predavača na toj konferenciji, i da čujem mišljenja raznih eskperata koji su jednoglasno zaključili šta je najvažnije da bi veliki projekti uspeli u budućnosti – ključna reč koju su pomenuli je sinergija. Naime, osim što brojne države angažovanom naučno-tehnološkom politikom izdvajaju značajne budžete za svemirska istraživanja, veoma je važno da se precizno odrede naučni ciljevi, način obrade podataka, sinhronizacija istraživanja i pravilno korišćenje resursa. Dakle, uređaji, nauka i ljudi moraju da se ujedine u tom zajedničkom cilju.

Ogledalo prečnika 6.5m budućeg svemirskog teleskopa James Webb sada čeka da bude i zvanično ukrcano na čuvenu raketu Arijana, koja će ovo tehnološko čudo poneti u svemir. Do tada, James Webb mora da prođe nekoliko dodatnih proba.

Džejms Veb svemirski teleskop je zajednički projekat NASA i ESA, s tim da je američki partner lider ovog projekta. S druge strane, i Euklid teleskop je saradnja ESA i NASA, ali ovde glavnu kontrolu ima evropski deo ekipe. Oba instrumenta su primer kako danas funkcioniše visokotehnološko tržište i vrhunska nauka. Oni zajedno koštaju preko 10 milijardi eura, i bez udruživanja najvećih i najbogatijih članova, nemoguće je postići cilj u zacrtanom roku i kvalitetu.

Verujem da će se svaki čitalac ovog bloga zapitati kakva sve to nauka može da se istražuje pomoću ova dva giganta. U ovom uvodnom tekstu za blog RADIO GALAKSIJE, prvom u serijalu o astronomiji budućnosti, pokušaću da dam odgovore na neka osnovna pitanja vezana za značaj ova dva svemirska teleskopa. Krenimo ! Read more “Svemirski mrak u najvećem sjaju: šta nam donose teleskopi budućnosti ?”