Radio Galaksija je radio st(r)anica posvećana nauci, a šta to zapravo znači?
Radio Galaksija je radio emisija ili podcast, kako god više volite. Radio emisija smo ako volite radio i slušate nas na RadioAparatu svakog utorka od 22:00h. Podcast smo ako nas slušate preko podcast aplikacija ili na našem YouTube kanalu.
Radio Galaksija je ovaj internet portal, na kom možete pronaći i mnogo više od emisija. Tu je i blog, tu su i vesti iz nauke, tu su i snimci tribina koje smo organizovali i drugi projekti.
Usput, ima tu (i tek će biti) još mnogo toga drugog, a osnovna misija nam je promovisanje nauke i naučnog metoda, naučnog obrazovanja, naučne pismenosti, filozofske pismenosti, kritičkog mišljenja, kao i osvešćivanje javnosti o štetnosti pseudonauke, antinauke i loše nauke.
Teme kojima se Radio Galaksija bavi su teme iz oblasti astronomije, fizike, biologije, medicine, geologije, arheologije, psihologije i raznih drugih srodnih (i ne tako srodnih) nauka i tehnologije, ali i iz istorije i filozofije nauke, kao i konteksta u kom se nauka danas nalazi u društvu.
Parafraziraćemo ono što je Aurelije Avgustin u Ispovestima rekao davno o vremenu:
Dok nas niko ne pita šta je Radio Galaksija, mi znamo. Kad bi, pak, valjalo da to objasnimo — nismo baš često sigurni da znamo!
Zato ne zamerite ako smo nešto propustili i slobodno nam ukažite na to. Ova stranica će se verovatno stalno menjati i ažurirati kako u skladu sa promenama u Radio Galaksiji, tako i u skladu sa kontinuiranim vraćanjem na to pitanje “Šta je Radio Galaksija?” i novim uvidima o našem radu, misiji, uticajima, kao i vašim povratnim reakcijama i idejama.
Pišite nam, znače nam vaši uvidi i konstruktivne kritike i ideje!
Uredništvo Radio Galaksije
Glavni i odgovorni urednik, voditelj, snimatelj, montažer, organizator, grafički dizajner, urednik društvenih mreža, autor ovog sajta i još mnogo toga što se dešava u pozadini skoro svega što je Radio Galaksija.
Urednica Naučnog megafona, voditeljka emisije “Naučni megafon”, a vrlo uskoro i glavna urednica sekcija posvećene izveštavanju o najnovijim vestima iz nauke koje ćete moći da čitate na ovom sajtu.
Osnivač, veteranima među slušaocima ponekad sinonim za Radio Galaksiju, rado ga slušamo u emisijama, premda ga nije lako ubediti da dođe zbog mnogobrojnih obaveza… 🙁
Uredništvo u penziji (ili na privremenom odsustvu?)
Voditelj Radio Galaksije u prvim danima na Novom Radio Beogradu (čiji je i osnivač), od 2007. do 2008. godine. Javnosti poznatiji kao filmski režiser.
Voditeljka Radio Galaksije u periodu od 2008. do 2016. godine. Nikada nismo sigurni u kom delu sveta se nalazi u trenutku kada se to zapitamo…
Poznatiji kao Nele, voditelj Radio Galaksije u periodu od 2008. do 2011. godine. Bavi se montažom na beogradskim televizijama, ali bi verovatno radije da je na brazilskim karnevalima.
Koautor i voditelj emisije “Naučni megafon” u periodu od 2019. do 2020. godine. Radio teleskopima meri zrnca prašine u udaljenim galaksijama.
Sledi jedna kratka povest Radio Galaksije (koja uopšte nije tako kratka, jer je ispunjena mnoštvom događaja i važnih koraka koji su doveli do toga što Radio Galaksija jeste danas). Dobrim delom napisao Milan, a nekim finesama i novijim detaljima dopunio Dušan. Verovatno će se dopunjavati i menjati svaki put kad shvatimo da smo nešto izostavili ili da nešto treba bolje ili drugačije da opišemo. Ili, jednostavno, neke stvarni nismo stigli da pomenemo do trenutka kada vi ovo čitate. Unapred se izvinjavamo svima o koje smo se možda ogrešili, ispravićemo to kad shvatimo (a vi nas, molimo vas, podsetite na to).
Kako je sve počelo?
Kao i kod svih drugih početaka, i početak Radio Galaksije obavijen je nejasnoćama i maglovitim sećanjima. Svaki fizičar će vam reći da su početni uslovi često jedna od najveća misterija u modeliranju bilo kog složenog sistema. U stvarnom svetu ljudskih interakcija i institucija, sveprisutna istorijska kontingencija čini da je pronalaženje pravih uzroka bilo kog niza događaja gotovo nemoguća misija. Što bi Borhes rekao, da nisam to vrelo februarsko popodne svratio do kuće Beatriz Viterbo, da li bih danas prodavao platno u Mervu, skupljao insekte na Mato Grosu, pisao pesme u Sidneju?
Originalna ideja potiče od nekih divnih ljudi koje ovde treba pomenuti. Pre svega to je bila Nataša Lukić od koje je došao nagoveštaj koncepta i naš istaknuti reditelj i polihistor Milutin Petrović, koji je odigrao ključnu ulogu u realizaciji prvih emisija na Novom Radio Beogradu (o kojem nešto više u daljem tekstu). Sve to se dešavalo davne 2007. godine. Malo kasnije nam se pridružila i Marija Nikolić, zahvaljujući čijim naporima je Radio Galaksija preživela u nekim od najtežih godina koje su usledile tokom ovog perioda, a rame uz rame sa njom u jednom periodu kao voditeljski glas bio je tu i Nesim (Nele) Hrvanović. U prvih šest godina Radio Galaksije, zaključno sa 2013. godinom, Radio Galaksija bila je prepoznatljiva kao emisija u kojoj se u svakoj od epizoda mogu čuti mnoge “vesti iz nauke”, “glavna tema” i po jedna kratka priča o “Jednom piscu, jednoj knjizi”, o kojima je pričao dr Milan M. Ćirković, dugo godina prepoznatljiv glas Radio Galaksije u svakoj od epizoda.
Otkud ime “Radio Galaksija”?
Samo ime se nekako nametnulo ne samo s obzirom na prirodu medija, već i na tradiciju popularizacije nauke koju na ovim eks-jugoslovenskim prostorima najbolje oličava časopis “Galaksija”, koji je izlazio u svom originalnom i neponovljivom obliku u periodu 1972–2001. Ovaj časopis ostavio je dubokog traga na gotovo sve misleće ljude koji su mu bili savremenici, naročito u drugoj polovini uredništva legendarnog Gavrila Vučkovića, od kraja 1970-tih do njegovog penzionisanja 1987. godine. Mlađi čitaoci bi odlično učinili da prelistaju neke od tih brojeva, makar samo da bi videli šta se sve i kako kvalitetno moglo uraditi u vremenu u kojem nije bilo mobilnih telefona, digitalne štampe, interneta, društvenih mreža, a u dobroj meri i ravnozemljaštva, antinauke i sličnih štetnih sadržaja u javnoj sferi… Naprotiv, “Galaksija” je u najboljem maniru Prosvetiteljstva bila fokusirana na teme od istinskog značaja kao što su računari, nuklearna energija, letovi u svemir ili genetski inženjering. Među saradnicima Galaksije, po energiji i entuzijazmu u borbi protiv pseudonauke isticali su se naši istaknuti fizičari dr Vladimir Ajdačić i dr Branko Lalović. Takođe i veoma značajno za ovu priču, Galaksija je negovala naučnofantastičnu književnost i kritiku, ne samo kroz objavljivanje vrhunskih domaćih i prevedenih kratkih priča, već i kroz projekat nažalost kratkoživućeg (3 broja), ali briljantnog almanaha za naučnu fantastiku “Andromeda”.
Upravo neke od tih tekovina časopisa “Galaksija” je, ambiciozno i neskromno, pokušala da sledi i “Radio Galaksija”: prosvetiteljska misija, okrenutost ka budućnosti, afirmacija veze nauke i drugih kreativnih delatnosti poput umetnosti, te borba protiv pseudonauke i antinauke. Koliko smo u tome uspeli, jedini merodavni sud mogu dati slušaoci i mnogobrojni gosti koji su podjednako, ako ne i u većoj meri, nosioci ovih vrednosti. Valja, doduše, imati u vidu da su za takvu misiju vremena daleko teža od onih u kojima je Galaksija izlazila, mahom zbog činjenice da su pseudonauka i antinauka uzele više maha u godinama i decenijama koje su od tad prošle.
Sa druge strane, radio galaksije kao prirodni fenomeni i kosmički izvori takođe su izvor neprekidne fascinacije. Originalno otkrivene kao vangalaktički izvori radio talasa nepoznatog porekla i fizičke prirode (od vrste koja se ranije zvala „radio zvezdama“ jer se pogrešno mislilo da predstavljaju vrstu zvezda u Mlečnom putu) i stoga klasifikovane u čuvenim kembridžkim katalozima (2C, 3C, itd.), ispostavilo se da su radio galaksije među najvećim objektima u univerzumu. Jedna od njih je slavna superdžinovska eliptična galaksija M87 u srcu galaktičkog jata u Devici. Nedavno (2022. godine) otkrivena radio galaksija Alkion (Alcyoneus) tako drži rekord u pogledu raspona materijala povezanog sa pojedinačnim zvezdanim sistemom: njene radio-polulopte se pružaju sve do šokantnih 16 miliona svetlosnih godina udaljenosti.
Danas vladajući „objedinjeni“ model aktivnih galaktičkih jezgara sugeriše da su radio galaksije jedna od manifestacija istog temeljnog fenomena: aktivnosti supermasivnih crnih rupa u središtima ovih ogromnih zvezdanih sistema. Mlazevi, poput onog jasno vidljivog na fotografijama M87 načinjenim Hablovim svemirskim teleskopom, izbacuju materiju koja ipak ne može sasvim da napusti snažno gravitaciono polje džinovske galaksije, već se sakuplja u radio-polulopte koje potom emituju radio talase. Mnogo miliona, a u nekim slučajevima i milijardi, godina kasnije ovi talasi biće detektovani antenama naših radio teleskopa, da bi nam osvetlili neke od tajni evolucije materije u univerzumu. Samim tim, obe polovine ove sintagme bile su dovoljno inspirativne i motivišuće da emisiju nazovemo tako kako smo je nazvali (pre svega kroz razgovor sa Milutinom Petrovićem).
Kako je izgledala Radio Galaksija u prvim godinama?
Od samog početka smo se trudili da postignemo ravnotežu između aktuelnih zbivanja u nauci i nekih „večnih“ ili bar dugoročnih tema iz nauke, po mogućstvu onih koje imaju multidisciplinarnu i filozofsku formu. Takođe, od početka smo negovali odnos podsticanja čitanja, predstavljanjem značajnih dela kako naučno-popularne, tako i esejističke, odnosno umetničke proze kroz redovnu rubriku „Jedan pisac – jedna knjiga“. Neke od tema koje smo obrađivali u ranim epizodama RadioGalaksije pokazale su se zapanjujuće dugovečnim i zapravo postale aktuelne tek mnogo kasnije; dobar primer u tom smislu su kvantna informatika i kvantno računanje čiji smo značaj promovisali još 2008. i 2009., dok je to bila manje aktuelna stvar nego danas.
Za jubilej 100. epizode Radio Galaksije, napravili smo jednu epizodu Radio Galaksije u kojoj su Marija, Nele i Dušan razgovarali o tome kako je to izgledalo u početku, a u toj epizodi možete čuti i kolaž nekih isečaka iz emisija sa glasovima Milana M. Ćirkovića, Srđe Jankovića i Aleksandra Obradovića, kroz koje smo u ovoj epizodi pokušali da shvatimo šta mi to radimo, šta valja, šta ne valja, gde može bolje, itd. Tu epizodu možete poslušati ovde:
Novi Radio Beograd
Sam Novi Radio Beograd bio je vredan projekat uglavnom mladih i originalnih stvaralaca, među kojima su bili Vanja Srdić, Jelena Đurović, Saša Radojević, Lena Bogdanović i drugi. Radio je pokušao da napravi pravi proboj slobodne misli, hrabrosti i ukusa, promovišući mlade autore i muzičare koji ne pripadaju etabliranim „školama“; nije uzalud bio lansiran 6. oktobra – dana koji se nažalost u Srbiji nikada nije dogodio. Među mnogim kulturnim sponama časopisa Galaksija i NRBG bio je i veliki, prerano preminuli Zoran Modli (koji nas je i pomenuo u jednom od svojih poslednjih ZAIR-a!).
Nažalost, danas na adresi http://www.noviradiobeograd.com nećete pronaći baš ništa. Što je u Srbiji, nažalost, česta sudbina mnogih vrednih projekata, kao i podsetnik da se kod nas umesto kulture sećanja i dalje sistematski gaji i promoviše kultura zaborava.
Radio Galaksija u prelaznom periodu (2011 – 2019)
Nakon što je Novi Radio Beograd prestao sa radom, Radio Galaksija je prošla kroz nekoliko različitih faza i pauza dok nije došla do stanja u kom nas danas možete pronaći u etru.
Saradnja – duža ili kraća – bila je ostvarena sa SHARE fondacijom, Centrom za promociju nauke, UK Parobrod i mnogim prijateljima koji su nam ustupali prostor i opremu za snimanje tokom perioda između 2011. i 2017. godine, a produkciju i sadržaje smo objavljivali u okviru Centra za promociju nauke, u starom formatu (vesti – glavna tema – jedan pisac, jedna knjiga), u periodu od novembra 2011. do januara 2017. godine.
Nele je prešao u druge vode, Mariji se u voditeljstvu Radio Galaksije pridružio Dušan Pavlović, a ubrzo je došao trenutak kada se Marija preselila u Afriku pa smo u isto vreme dobili i rubriku u kojoj nam se Marija javljala sa kratkim audio reportažama iz Afrike: Africa Calling!
U ovom periodu, počeli smo da stvaranjem prostora da u emisijama gosti budu i brojni naučnici i naučnice sa našeg jezičkog prostora i Radio Galaksija je polako postajala bogatija za mnoge priče sa izvora istraživanja od ljudi koji se njima direktno bave, kako u Srbiji, tako i na mnogobrojnim prestižnim institutima i univerzitetima širom planete.
Nažalost, nakon par godina, usledila je jedna malo duža pauza…
Radio Galaksija na RadioAparatu i Radio Galaksija danas!
U periodu nakon 2016. godine kuvale su se nove ideje, a glavni urednik, autor i voditelj Radio Galaksije postao je Dušan Pavlović.
Negde s početka 2019. godine pokrenuli smo sa Svetlanom Đolović, Cecom, urednicom novog internet radija pod nazivom RadioAparat, saradnju koja i danas traje, zahvaljujući kojoj se Radio Galaksija vratila u etar. Zahvaljujući Ceci i RadioAparatu, Radio Galaksiju povremeno radimo i uživo, uz pomoć opreme i prostora u kom ovaj novi internet radio stvara prostor za kvalitetne i raznorodne emisije, poput onoga što je radio Novi Radio Beograd deceniju pre toga.
Tom prilikom smo napravili i veliki iskorak i samu strukturu emisije razdvojili na tri različite emisije.
Vestima iz nauke smo se bavili u emisiji “Naučni megafon”, koja je nastala kao savremeniji i razvijeniji koncept izveštavanja o vestima iz sveta nauke. U prvom periodu su autori ove emisije bili dr Darko Donevski i Dušan Pavlović, a kasnije se umesto Darka kao urednica i voditeljka priključila Lana Konstantinović.
Istovremeno, srž Radio Galaksije je ostala istoimena emisija u kojoj na brojne teme iz nauke i srodnih disciplina detaljno razgovaramo sa našim gostima. U užem smislu, kada kažemo “Radio Galaksija”, mislimo na tu emisiju.
Postojao je mali pokušaj da se vrati i ponovo razvije i “Jedan pisac, jedna knjiga” kao zasebna emisija, ali nas je manjak vremena i finansija omeo u tome da u tome budemo istrajni.
Napravili smo i uspešnu saradnju sa Domom omladine Beograda u kom smo tokom 2021. godine organizovali nekoliko tribina pod nazivom “Kako istražujemo?” sa ciljem da ovo što radimo u Radio Galaksiji i u studiju prenesemo u javni prostor i podelimo sa društvom koje nas prati i željno je da učestvuje u diskusijama o važnim temama iz nauke.
Udruženje “Radio Galaksija”
Početkom 2021. godine, registrovali smo se i kao udruženje. Prerasli smo iz neformalne grupice entuzijasta u jedno formalno i pravno udruženje, što nam je ponudilo mnogo nekih drugih mogućnosti za razvoj i saradnju. Više detaljnijih informacija o tome uskoro…
… i ovde je već došao trenutak kada nismo sigurni šta još da napišemo (ili jesmo, ali nemamo vremena i energije sada), pa ćemo ovaj tekst ostaviti ovakvim kakav je, za buduće trenutke kada se budemo setili ili kada nas budete kritikovali da nešto treba da dodamo ili izmenimo, kad odvojimo vreme za to.