U ovoj epizodi bavili smo se pitanjem kako danas iz Svemira posmatramo Zemlju — ne samo kao lepu planetu na fotografijama, već kao složen fizički, ekološki i društveni sistem koji se meri, prati i modeluje pomoću satelitskih podataka. Umesto priče o “slikama iz orbite”, razgovor smo vodili kroz ideju Earth Observation pristupa kao spoja merenja, obrade podataka, modelovanja i interpretacije. Gost epizode bio je dr Edoardo Carlesi.
U ovoj epizodi Radio Galaksije bavimo se pitanjem šta je teorijska fizika danas — ne kao zbir gotovih teorija, već kao način mišljenja, građenja znanja i nošenja sa neobjašnjenim fenomenima. Umesto priče o “konačnim odgovorima”, razgovor vodimo kroz ideju teorije kao mreže modela, jezika i opisa, sa (relativno) jasno definisanim domenima važenja i ograničenjima. Gost: dr Mihailo Čubrović
U ovoj epizodi bavili smo se pitanjem šta astrofizičari zapravo podrazumevaju kada govore o „hemiji u galaksijama“ – i zašto je ona daleko više od sporednog detalja u priči o kosmičkoj evoluciji. Umesto galaksija kao zatvorenih sistema, razgovor smo vodili kroz sliku galaksija kao otvorenih, dinamičnih sistema u stalnoj razmeni gasa, metala i prašine sa okolinom. Gost: dr Darko Donevski
U ovoj epizodi pitamo se šta se zapravo dešava u našem umu dok koristimo jezik – dok smišljamo i izgovaramo jednu sasvim običnu rečenicu, dok biramo reči, prepoznajemo značenja, menjamo pismo ili jezik. Umesto da jezik posmatramo samo kao skup gramatičkih pravila, gledamo ga kao deo kognitivnog sistema: nešto što je čvrsto vezano za pamćenje, pažnju, emocije, čula i iskustvo. Gošća: prof. dr Dušica Filipović Đurđević
Šta se dešava stotinama kilometara ispod naših nogu – i kako uopšte možemo da znamo kako je Balkan izgledao pre 100 (ili više) miliona godina? U ovoj epizodi Radio Galaksije pričamo o geodinamičkom modelovanju: načinu da spojimo fiziku, geologiju i računare kako bismo rekonstruisali zatvaranje okeana, nastanak planina, magmatizam i napone koji i danas proizvode zemljotrese. Naš gost je Nikola Stanković.
U ovoj epizodi ulazimo u složen i fascinantan svet u kome se klima, ekologija i ljudsko zdravlje spajaju u jedinstven sistem. Klimatske promene nisu samo topliji dani — one menjaju kretanje patogena, širenje vektora zaraza, sastav vode koju pijemo, vazduha koji dišemo i mikroba koji nas čuvaju (ili ugrožavaju). Gošća: dr Suzana Blesić.
U ovoj epizodi Radio Galaksije razgovaramo o mikrobiomu, “zaboravljenom organu” koji duboko oblikuje naše zdravlje. Kroz istoriju od Levenhuka i Pastera do savremene nauke, prelazimo put od borbe protiv mikroba do saveza sa njima. Gošća nam je dr Ana Đorđević sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“…
U ovoj epizodi Radio Galaksije razgovarali smo o bioarheologiji i osteologiji – naučnim disciplinama koje proučavaju ljudske skelete sa arheoloških nalazišta kako bi rekonstruisale živote, zdravlje i društvene okolnosti ljudi iz prošlih […]
U ovoj epizodi smo pričali o malim boginjama i morbili virusu, vakcinaciji i zaštiti od ove (i drugih zaraznih bolesti), MMR vakcini i epidemijama malih boginja. Pričali smo i o kovidu i imunologiji generalno, o tome kako funkcioniše ljudski imuni sistem, kako se bori sa virusima i na koji način radi kada je stečen preživljavanjem zarazne bolesti…
U ovoj epizodi smo pričali o mnogim zanimljivostima bioarheologije, a posebno arheozoologije i arheobotanike, odnosno arheologije životinja i biljaka u kontekstu istraživanja prošlosti ljudi i odnosa ljudi sa životinjama, biljkama, prirodom i divljim svetom.
Šta je psihijatrija i kako gleda na depresiju kao jedan od najučestalijih problema mentalnog zdravlja? Kako se uspostavlja dijagnoza depresije, šta su simptomi i na koji način je ovaj sistem uspostavljen, koje su mane i šta je razlika između “imam depresiju” i “imam dijagnozu depresije”? Gde je granica između tuge i depresije? Kako nastaje depresija i šta su uzroci? Kada patalogizujemo normalna ljudska osećanja i zašto je to izazov za savremenu psihijatriju?
U ovoj epizodi Radio Galaksije pričamo o vršnjačkoj saradnji i rešavanju problema kroz vršnjačku saradnju, a sve to u kontekstu obrazovanja i toga kako se psihologija obrazovanja bavi ovim pitanjima.
Drugi deo razgovora o antimateriji u kom Dr Saša Dujko sa Instituta za fiziku govori o astrofizičkim izvorima antimaterije, konkretno pozitrona, o oblastima galaksije, astrofizičkim objektima i procesima važnim za fiziku pozitrona, …
U ovoj epizodi smo razgovarali o otkriću antimaterije, o Dirakovoj jednačini i otkriću pozitrona, o kreiranju parova čestica-antičestica, o anihilaciji, pozitronijumu, egzotičnim atomima, o mnogobrojnim eksperimentima sa antimaterijom, sintezi i spektroskopiji atoma antivodonika, detekciji antimaterije na Međunarodnoj svemirskoj stanici, ali i nekim primerima antimaterije u popularnoj kulturi poput pogona na antimateriju u TV seriji Star Trek ili antimaterijskoj bombi iz filma Anđeli i demoni.
Tema ove epizode su okeani u kontekstu klimatologije, a pričali smo o ulozi koju okeani imaju kao deo klimatskog sistema Zemlje, o geološkoj/klimatološkoj istoriji okeana na Zemlji, o tome kako se klimatologija bavi okeanima, o različitim fizičkim, hemijskim i klimatološkim varijablama kojima opisujemo okeane, o dinamici fluida, modelovanju okeana, posmatranjima, merenjima i procenama različitih klimatskih parametara, o okeanskim strujama, o uticajima globalnog zagrevanja na okeane, o okeanskom ledu, …
Da li postoje vanzemaljci? Da li postoji (inteligentan) život na drugim mestima u Svemiru? Da li smo sami u Svemiru? Ako postoji toliko mnogo mesta u našem prostorno-vremenski bliskom Svemiru, kako to da još uvek nismo naišli na tragove ili ostatke postojanja “vanzemaljaca” i “vanzemaljskih civilizacija”? Ili, u još poznatijoj i kratkoj formulaciji: gde su svi?
Tema ove epizode je široka, pričamo o neandertalcima i arheološkim istraživanjima paleolita, pogotovo na području centralnog Balkana i u Srbiji. Gost epizode je bio prof. dr Dušan Mihailović, redovni profesor i upravnik Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakutletu Univerziteta u Beogradu i rukovodilac projekta NEEMO (Neanderthal and early modern human interactions in the central Balkans).
Naš gost u ovoj emisiji bio je prof. dr Vladimir Janković, koji se na Univerzitetu u Mančesteru u Velikoj Britaniji već par decenija bavi istorijom i filozofijom nauke, a pre svega istorijom meteorologije.
