Misaoni eksperiment postao je slavan sa Albertom Ajnštajnom – otuda i obično navođenje istog kao Gedankenexperiment i van nemačkog govornog područja, kako je to genije iz Ulma uvek govorio.
Kako drugačije znati da li su naša teorijska objašnjenja fenomena dobra, ako ne proverom njihovih predviđanja? Međutim, ono zanimljivije pitanje kome se obično ne poklanja dovoljno pažnje prethodi svemu tome, a ono glasi: da li je sam svet predvidljiv?
U ovoj epizodi pričamo o uzročnosti i prirodi objašnjenja. Pokušaćemo da razjasnimo kakve sve vrste uzroka postoje i šta ima, a šta nema smisla nazivati objašnjenjem (u nauci, a i šire).
U ovoj epizodi Radio Galaksije pričali smo o filozofiji veštačke inteligencije, a gošća je bila dr Vlasta Sikimić sa Univerziteta u Tibingenu (Nemačka).
Nils Bor (Neils Bohr) je bio jedna od centralnih figura u kvantnoj fizici, a njegov najveći doprinos je u polju razumevanja strukture atoma i tzv. Kopenhagenskoj interpretaciji kvantne mehanike. Gosti: Slobodan Perović i Milan M. Ćirković
Tokom srednjeg veka postojale su svakakve vrste ludih ideja, jedna od njih je ta da parče nosorogovog roga može povećati potenciju. Onda je otkriven metod za razdvajanje ideja – pokušati nešto i videti da li radi, a ako ne radi, onda to eliminisati. Metod je postao organizovan, naravno, u nauci.