Misaoni eksperiment postao je slavan sa Albertom Ajnštajnom – otuda i obično navođenje istog kao Gedankenexperiment i van nemačkog govornog područja, kako je to genije iz Ulma uvek govorio.
Danas se svako može uveriti u belu boju Sirijusa, najsjajnije golim okom vidljive zvezde. Nije, zato, čudno što su se astronomi zapanjili kada su još pred kraj 18. veka uočili da ga slavni astronom starog veka Klaudije Ptolomej u svom Almagestu (napisanom oko 150. godine) poredi sa očigledno crvenim zvezdama kakve su Betelgez (Alfa Oriona, izrazito crvene boje), Antares, Aldebaran …
U ovoj epizodi pričamo o uzročnosti i prirodi objašnjenja. Pokušaćemo da razjasnimo kakve sve vrste uzroka postoje i šta ima, a šta nema smisla nazivati objašnjenjem (u nauci, a i šire).
Naš gost u ovoj emisiji bio je prof. dr Vladimir Janković, koji se na Univerzitetu u Mančesteru u Velikoj Britaniji već par decenija bavi istorijom i filozofijom nauke, a pre svega istorijom meteorologije.
Nils Bor (Neils Bohr) je bio jedna od centralnih figura u kvantnoj fizici, a njegov najveći doprinos je u polju razumevanja strukture atoma i tzv. Kopenhagenskoj interpretaciji kvantne mehanike. Gosti: Slobodan Perović i Milan M. Ćirković
Tokom srednjeg veka postojale su svakakve vrste ludih ideja, jedna od njih je ta da parče nosorogovog roga može povećati potenciju. Onda je otkriven metod za razdvajanje ideja – pokušati nešto i videti da li radi, a ako ne radi, onda to eliminisati. Metod je postao organizovan, naravno, u nauci.