Svemirski mrak u najvećem sjaju: šta nam donose teleskopi budućnosti ?

piše: Darko Donevski (Francuska svemirska agencija, LAM, Marsej)

Drage radio galaktičarke i radio galaktičari, sada je i definitivno jasno:

Ljubitelje nauke i svemirskih teleskopa čeka uzbudljiva (vrlo) bliska budućnost, ona koja počinje 2021. godine. To je godina za koju je (nadam se i definitivno) potvrđeno lansiranje dva najznačajnija svemirska teleskopa nove generacije: prvi se zove Džejms Veb svemirski teleskop (James Webb Space Telescope), a drugi Euklid (Euclid). Romantičarski gledano, izgled ova dva teleskopa može da probudi različite asocijacije – dok Euklid ima dizajn letećeg gitarskog kabla ili auspuha nekakve stare vremenske mašine, dotle Džejms Veb i doslovno izgleda poput mornara koji na barci plovi svemirskim vakuumom. Pre tri dana u centru Evropske svemirske agencije (ESA) u Holandiji završena je velika svetska astronomska konferencija pod nazivom EJSynergy, koja se bavila projektima vezanim za ove dve opservatorije od kojih naučni svet ima velika očekivanja. Imao sam priliku da budem jedan od predavača na toj konferenciji, i da čujem mišljenja raznih eskperata koji su jednoglasno zaključili šta je najvažnije da bi veliki projekti uspeli u budućnosti – ključna reč koju su pomenuli je sinergija. Naime, osim što brojne države angažovanom naučno-tehnološkom politikom izdvajaju značajne budžete za svemirska istraživanja, veoma je važno da se precizno odrede naučni ciljevi, način obrade podataka, sinhronizacija istraživanja i pravilno korišćenje resursa. Dakle, uređaji, nauka i ljudi moraju da se ujedine u tom zajedničkom cilju.

Ogledalo prečnika 6.5m budućeg svemirskog teleskopa James Webb sada čeka da bude i zvanično ukrcano na čuvenu raketu Arijana, koja će ovo tehnološko čudo poneti u svemir. Do tada, James Webb mora da prođe nekoliko dodatnih proba.

Džejms Veb svemirski teleskop je zajednički projekat NASA i ESA, s tim da je američki partner lider ovog projekta. S druge strane, i Euklid teleskop je saradnja ESA i NASA, ali ovde glavnu kontrolu ima evropski deo ekipe. Oba instrumenta su primer kako danas funkcioniše visokotehnološko tržište i vrhunska nauka. Oni zajedno koštaju preko 10 milijardi eura, i bez udruživanja najvećih i najbogatijih članova, nemoguće je postići cilj u zacrtanom roku i kvalitetu.

Verujem da će se svaki čitalac ovog bloga zapitati kakva sve to nauka može da se istražuje pomoću ova dva giganta. U ovom uvodnom tekstu za blog RADIO GALAKSIJE, prvom u serijalu o astronomiji budućnosti, pokušaću da dam odgovore na neka osnovna pitanja vezana za značaj ova dva svemirska teleskopa. Krenimo ! Read more “Svemirski mrak u najvećem sjaju: šta nam donose teleskopi budućnosti ?”

Dole objektivnost!

Piše: dr Milan M. Ćirković (uz odobrenje autora, esej je preuzet iz knjige Opšta teorija žirafa)

 

Objektivne teškoće i subjektivne slabosti bila je jedna od omiljenih mantri nekadašnjih komunističkih rukovodilaca kadgod je trebalo objasniti bilo kakav neuspeh ili problem. Čak i rogobatna priroda totalitarnog žargona iz tog doba jure ne uspeva da u potpunosti poništi montipajtonovsku provokaciju sadržanu u ovoj sintagmi — šta su subjektivne slabosti znamo (korumpirani direktori, preko veze zaposleni rođaci, radnici koji kradu toalet-papir iz firme itd.), ali šta bi mogle biti objektivne teškoće? Pošto mantru ionako ne koristimo kad cveta hiljadu cvetova, sunce-sija-a-vetar-ćarlija, nego baš onda kad se nalazimo u teškoćama, čemu onda služi taj atribut objektivne? Iako se u originalnom dinosaurovskom kontekstu suvišno razmišljanje nikako nije ohrabrivalo (naprotiv!), mi se danas možemo osetiti isprovocirani da to s objektivnim teškoćama ispitamo u kreativnom i kritičkom okruženju kakvo je naučno.

Među brojnim primerima nerazumevanja kako nauka funkcioniše, mnogo se prašine često podiže upravo oko pitanja objektivnosti. Nauka bi, po naivnom shvatanju, morala uvek biti objektivna, a ona to tobože često nije. Trebalo bi, nastavljaju zagovornici tog stava koje je svako od nas sigurno susretao, uvek saslušati i drugu stranu kako bi se postigla objektivnost. A eto, naučnici u svojoj aroganciji često ne žele da raspravljaju s kreacionistima, astrolozima, isceliteljima ili teoretičarima zavere, niti da odgovaraju na njihove tvrdnje. Vrlo često u prezentacijama svojih rezultata naučnici pokazuju samo delić nalaza do kojih su došli i to, zamislite, baš onaj koji potvrđuje njihove zaključke. Argumenti “skeptika” u odnosu na etablirane naučne tvrdnje poput one da HIV izaziva AIDS, da zemaljska biosfera evoluira u skladu s Darvinovom teorijom biološke evolucije, da su vakcine izuzetno efikasne u suzbijanju bolesti ili da je antropogeno globalno zagrevanje realnost, često ne nailaze na ozbiljan prijem u naučnoj javnosti. Umesto “objektivnog” suočavanja s argumentima, ti uobraženi naučnici nas često ismejavaju ili, što je još češće i iritantnije, ignorišu! Sve to pokazuje da, nasuprot proklamovanim vrednostima, savremena nauka često “nije objektivna”. A pošto nauka nije objektivna, onda se možemo bez i najmanjeg ustručavanja ili griže savesti okrenuti teorijama zavere i “alternativnim činjenicama”.

Sve su ovo, naravno, gluposti. Ali da bismo to jasno pokazali, potrebno je detaljnije razmotriti sam koncept objektivnosti i njegovu ulogu u naučnom metodu. Kao i sve drugo što se podrazumeva, ni ovaj koncept nije trivijalan, niti može proći bez značajnijeg filozofskog i metodološkog uvida u realnost naučne prakse, uz suprotstavljanje popularnim i medijskim prikazima. Objektivnost ima u najmanju ruku dva značenja, koja se neprekidno mešaju u pojednostavljenim prikazima i jeftinijim verzijama. Filozofska definicija objektivnog kazuje da je to odlika nezavisna od posmatrača, dakle, nije subjektivna. Na primer, kad kažemo da se Zemlja okreće oko Sunca, mi smo time izrazili objektivnu tvrdnju, koja je ne samo nezavisna, već je i direktno suprotna posmatranjima ljudi koji — subjektivno! — vide da Sunce izlazi na istoku, zalazi na zapadu, kreće se preko nebeskog svoda itd. S druge strane, posmatrači ne primećuju da se tle ispod njihovih nogu pomera, niti zapažaju efekte kao što su centrifugalna sila ili Koriolisova sila, što znači da, prema subjektivnom osećaju, Zemlja miruje. Napredak nauke u doba Kopernika, Galileja i Keplera (i Aristarha mnogo ranije) omogućio je da bolje razumemo objektivne odnose među telima Sunčevog sistema — što i jeste bitan element kopernikanske revolucije!  Read more “Dole objektivnost!”

Radio Galaksija se vraća i potrebna nam je pomoć!

Dragi slušaoci i poštovaoci Radio Galaksije,

Posle 17 meseci pauze, Radio Galaksija se ponovo vraća u etar i na internet talase!

Odlučili smo da ponovo pokrenemo Radio Galaksiju i da reorganizujemo i proširimo njene sadržaje. Dugačku formu Radio Galaksije delimo u više manjih emisija, a sa pojavljivanjem sajta, uvodimo i blog i poseban segment sajta koji će se baviti kontinuiranom edukacijom u oblasti filozofskog obrazovanja u nauci.

Više o tome šta će Radio Galaksija biti možete pročitati ovde, a da bismo to realizovali neophodna nam je vaša pomoć.

Naime, potrebna nam je oprema za snimanje i produkciju naših emisija.

Ukoliko možete i želite da pomognete, novčano ili opremom za snimanje koja vam ne treba, molimo vas da nam se javite na e-mail adresu kontakt@radiogalaksija.rs.

Pored toga, dobrodošla je i svaka ideja, sugestija ili savet koji će doprineti unapređenju i razvoju Radio Galaksije!

Za početak, snimili smo jedan kratak i opušten razgovor o novostima u nauci i društvu kroz koji smo pokušali da ukratko ilustrujemo novine u Radio Galaksiji i pozovemo sve koji žele i mogu da nam pomognu da nas podrže. Snimak možete poslušati ovde:

Unapred Vam se zahvaljujemo i nadamo se da ćemo uskoro moći ponovo da se neometano slušamo!

Do tada, možete slušati naše stare epizode na našem Mixcloud nalogu.

Redakcija Radio Galaksije