Šta se dešava stotinama kilometara ispod naših nogu – i kako uopšte možemo da znamo kako je Balkan izgledao pre 100 (ili više) miliona godina? U ovoj epizodi Radio Galaksije pričamo o geodinamičkom modelovanju: načinu da spojimo fiziku, geologiju i računare kako bismo rekonstruisali zatvaranje okeana, nastanak planina, magmatizam i napone koji i danas proizvode zemljotrese. Naš gost je Nikola Stanković.
U ovoj epizodi ulazimo u složen i fascinantan svet u kome se klima, ekologija i ljudsko zdravlje spajaju u jedinstven sistem. Klimatske promene nisu samo topliji dani — one menjaju kretanje patogena, širenje vektora zaraza, sastav vode koju pijemo, vazduha koji dišemo i mikroba koji nas čuvaju (ili ugrožavaju). Gošća: dr Suzana Blesić.
U ovoj epizodi Radio Galaksije razgovaramo o mikrobiomu, “zaboravljenom organu” koji duboko oblikuje naše zdravlje. Kroz istoriju od Levenhuka i Pastera do savremene nauke, prelazimo put od borbe protiv mikroba do saveza sa njima. Gošća nam je dr Ana Đorđević sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“…
U ovoj epizodi Radio Galaksije razgovarali smo o bioarheologiji i osteologiji – naučnim disciplinama koje proučavaju ljudske skelete sa arheoloških nalazišta kako bi rekonstruisale živote, zdravlje i društvene okolnosti ljudi iz prošlih […]
More je ogromno, neistraženo i ključno za život na Zemlji. U njemu se kriju čitavi svetovi — koralni gradovi, dubokomorski organizmi, mangrove šume, okeanske struje i mreže života koje povezuju klimatske i biološke sisteme planete. U ovoj epizodi razgovarali smo o morskoj biologiji: nauci o životu u okeanu.
Kosmička mikrotalasna pozadina (CMB) jedan je od najvažnijih stubova savremene kosmologije – posmatrački dokaz teorije Velikog praska i neiscrpan izvor podataka o najranijim fazama razvoja svemira. Ali, istorija njenog otkrića…
U ovoj epizodi Radio Galaksije zaronili smo u svet genetike ponašanja – i to kroz zadivljujući primer jedne ptice neobičnih društvenih navika: sprudnika ubojice. Naš sagovornik je dr Vladimir Jovanović, biolog i istraživač sa Freie Univerziteta u Berlinu.
U ovoj epizodi razgovaramo o fenomenu koji je i sveprisutan i nevidljiv – o prašini u atmosferi. Naš sagovornik je dr Luka Ilić, fizičar i istraživač u Barcelona Supercomputing Centru, koji se bavi modelovanjem atmosferskih procesa, sa posebnim fokusom na mineralnu prašinu iz prirodnih izvora poput pustinja.
U ovoj epizodi smo razgovarali o ekstremnoj klimi, o ekstremnim klimatskim događajima, o ekstremnim vremenskim događajima, i tome kako ih istražuju istraživači sa Instituta za meteorologiju na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Gosti su istraživači sa projekta EXTREMES: Irida Lazić, Milica Tošić i Darko Savić.
Naš drugar, astrofizičar i pesnik, dr Marko Stalevski, nedavno je objavio zbirku pesama pod nazivom “Tragovi kočenja” (NoRules izdavaštvo) u kojoj jedno od centralnih mesta igra pesma “Zbogom, Aresibo”, inspirisana i posvećena velikom radio teleskopu/opservatoriji Aresibo u Portoriku, koja je u decembru 2020. godine pretrpeo fatalnu nesreću uzrokovanu, između ostalog, velikim uraganom Marija.
Da li ste se ikada zapitali da li ljudsko ponašanje podleže evolucionim mehanizmima kao i sve ostale ljudske osobine? U ovoj epizodi pričamo o bihejvioralnoj ekologiji i evoluciji, o tome kako je ljudsko ponašanje oblikovano dalekom prošlošću, genetikom i našom trenutnom sredinom.
Gost je dr Janko Međedović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Fakulteta za medije i komunikacije.
Šta su genetičke mutacije, kako ih istražujemo i zašto su nam značajne? Šta sve mogu da budu uzroci mutacija i kakve su posledice? Kako sve to znamo? U ovoj epizodi smo pričali o genetičkim mutacijama, kako genskim, tako i hromozomskim, a gost je bio dr Vladimir Jovanović sa Freie Universitat iz Berlina.
Da li ste se ikada zapitali da li ljudsko ponašanje podleže evolucionim mehanizmima kao i sve ostale ljudske osobine? U ovoj epizodi pričamo o bihejvioralnoj ekologiji i evoluciji, o tome kako je ljudsko ponašanje oblikovano dalekom prošlošću, genetikom i našom trenutnom sredinom.
Gost je dr Janko Međedović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Fakulteta za medije i komunikacije.
Šta su genetičke mutacije, kako ih istražujemo i zašto su nam značajne? Šta sve mogu da budu uzroci mutacija i kakve su posledice? Kako sve to znamo? U ovoj epizodi smo pričali o genetičkim mutacijama, kako genskim, tako i hromozomskim, a gost je bio dr Vladimir Jovanović sa Freie Universitat iz Berlina.
U novoj i prvoj ovogodišnjoj epizodi pričamo o računarskoj lingvistici, o tome kako se u lingvistici uz pomoć računara naučnici bave jezikom u najfundamentalnijem (ali i praktičnom) smislu, a sve to u svetlu razvoja velikih jezičkih modela (Large Langugage Models, LLMs) za koje smo svi čuli tokom poslednjih par godina.
U ovoj epizodi pričamo o istraživanju fosila i izumiranjima vrsta! Gošća je prof. dr Nevenka Đerić sa Katedre za paleontologiju Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu!
O tome kako se meteorolozi bave oblacima u ovoj epizodi smo razgovarali sa Darkom Savićem sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu. Šta su oblaci, kako nastaju, od čega se sastoje, kakvi sve tipovi oblaka postoje, kako ih istražujemo, kako su i kada otpočela meteorološka istraživanja oblaka?
Gost u ovoj epizodi Radio Galaksije je dr Marko Tešić, iz Leverhulme Centra za budućnost inteligencije Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji, a pričali smo o uzročnosti, o protivčinjeničnim objašnjenjima, o kauzalnim objašnjenjima…
U ovoj epizodi nastavljamo priču iz prethodne epizode. Pričamo o kvantnom haosu, a gost je ponovo dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd. Podsećamo se šta je haos, kao i kako je nastala kvantna mehanika, šta su osnovni principi kvantne mehanike…
U ovoj epizodi je gost bio dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd, a razgovarali smo o teoriji haosa u fizici. Pričali smo o determinizmu i predvidljivosti, o istoriji teorije haosa, od Njutna preko Laplasa i Bolcmana, do Ljapunova i Ponekarea, pokušali smo da pokrijemo što više o tome šta je haos…
Istorija razvoja atomske bombe je jedna složena priča o razvoju nuklearne fizike, mnoštvu eksperimenata i ideja o strukturi atoma, ali i geopolitička priča o trci između velikih svetskih sila za nadmoć u ovladavanju strahovito velikom energijom koja se oslobađa cepanjem jezgra atoma i razvojem tehnologije u svrhe pravljenja novog oružja. U ovoj epizodi, o tim pričama smo razgovarali sa Slobodanom Bubnjevićem, naučnim novinarom i autorom knjige “Alhemija bombe”.
U ovoj epizodi Radio Galaksije sa prof. dr Katarinom Miljković razgovaramo o seizmologiji na Marsu i marsotresima, pre svega iz perspektive InSight misije.
