Naš drugar, astrofizičar i pesnik, dr Marko Stalevski, nedavno je objavio zbirku pesama pod nazivom “Tragovi kočenja” (NoRules izdavaštvo) u kojoj jedno od centralnih mesta igra pesma “Zbogom, Aresibo”, inspirisana i posvećena velikom radio teleskopu/opservatoriji Aresibo u Portoriku, koja je u decembru 2020. godine pretrpeo fatalnu nesreću uzrokovanu, između ostalog, velikim uraganom Marija.
Da li ste se ikada zapitali da li ljudsko ponašanje podleže evolucionim mehanizmima kao i sve ostale ljudske osobine? U ovoj epizodi pričamo o bihejvioralnoj ekologiji i evoluciji, o tome kako je ljudsko ponašanje oblikovano dalekom prošlošću, genetikom i našom trenutnom sredinom.
Gost je dr Janko Međedović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Fakulteta za medije i komunikacije.
Šta su genetičke mutacije, kako ih istražujemo i zašto su nam značajne? Šta sve mogu da budu uzroci mutacija i kakve su posledice? Kako sve to znamo? U ovoj epizodi smo pričali o genetičkim mutacijama, kako genskim, tako i hromozomskim, a gost je bio dr Vladimir Jovanović sa Freie Universitat iz Berlina.
U novoj i prvoj ovogodišnjoj epizodi pričamo o računarskoj lingvistici, o tome kako se u lingvistici uz pomoć računara naučnici bave jezikom u najfundamentalnijem (ali i praktičnom) smislu, a sve to u svetlu razvoja velikih jezičkih modela (Large Langugage Models, LLMs) za koje smo svi čuli tokom poslednjih par godina.
U ovoj epizodi pričamo o istraživanju fosila i izumiranjima vrsta! Gošća je prof. dr Nevenka Đerić sa Katedre za paleontologiju Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu!
O tome kako se meteorolozi bave oblacima u ovoj epizodi smo razgovarali sa Darkom Savićem sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu. Šta su oblaci, kako nastaju, od čega se sastoje, kakvi sve tipovi oblaka postoje, kako ih istražujemo, kako su i kada otpočela meteorološka istraživanja oblaka?
Gost u ovoj epizodi Radio Galaksije je dr Marko Tešić, iz Leverhulme Centra za budućnost inteligencije Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji, a pričali smo o uzročnosti, o protivčinjeničnim objašnjenjima, o kauzalnim objašnjenjima…
U ovoj epizodi nastavljamo priču iz prethodne epizode. Pričamo o kvantnom haosu, a gost je ponovo dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd. Podsećamo se šta je haos, kao i kako je nastala kvantna mehanika, šta su osnovni principi kvantne mehanike…
U ovoj epizodi smo o konceptu kolektivnog identiteta i etnicitetu u Starom Egiptu razgovarali sa dr Urošem Matićem sa Austrijskog arheološkog instituta iz Beča.
U ovoj epizodi gost Radio Galaksije bio je Samir Salim sa Univerziteta Indiana u SAD. Pričali smo o njegovom doprinosu Nobelovoj nagradi za fiziku 2020. godine i njegovim istraživanjima evolucije galaksija.
U ovoj epizodi Radio Galaksije pričali smo o zagađenju vazduha u urbanim sredinama. Gost je dr Andreja Stojić iz Laboratorije za fiziku životne sredine (EPL) Instituta za fiziku Beograd.
Povodom godišnjice od rođenja Karla Segana, astronoma, planetologa, naučnog edukatora, popularizatora nauke i jednog od ljudi koji su uticali na milione, ovu epizodu smo posvetili Karlu Seganu.
U ovoj epizodi smo pričali o pandemijama kao društvenim pojavama, a specifično o tome kako se psiholozi bave istraživanjem pandemija. Gošća je bila Kaja Damnjanović iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju.
Čuli ste za otkriće fosfina u Venerinoj atmosferi objavljeno u časopisu Nature Astronomu 14. septembra 2020. godine? O reakcijama na rad u kom je objavljeno sa Igorom Smolićem govorimo u ovoj epizodi.
Tokom srednjeg veka postojale su svakakve vrste ludih ideja, jedna od njih je ta da parče nosorogovog roga može povećati potenciju. Onda je otkriven metod za razdvajanje ideja – pokušati nešto i videti da li radi, a ako ne radi, onda to eliminisati. Metod je postao organizovan, naravno, u nauci.
Autor: Igor Smolić // Nebesko telo otkriveno 19. oktobra na snimcima opservatorije Pan-STARRS, a za koji će se naknadno utvrditi da je snimljeno sa istog mesta i prethodne noći, kao i još 14. oktobra sa teleskopa…
Kada, gledano sa Zemlje, najveći mogući lik Meseca ne bude dovoljno veliki da zakloni najmanji mogući lik Sunca završiće se epoha potpunih pomračanja Sunca. Pitanje je zašto će se to desiti? I kada?
Autor: Dušan Pavlović // Tačno sto godina nakon što je Albert Ajnštajn u svojoj opštoj teoriji relativnosti predvideo postojanje gravitacionih talasa, veliki tim sastavljen od preko hiljadu naučnika okupljen pod nazivom LIGO/VIRGO otpočeo je njihovu direktnu detekciju.
