U ovoj epizodi pričamo o istraživanju fosila i izumiranjima vrsta! Gošća je prof. dr Nevenka Đerić sa Katedre za paleontologiju Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu!
O tome kako se meteorolozi bave oblacima u ovoj epizodi smo razgovarali sa Darkom Savićem sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu. Šta su oblaci, kako nastaju, od čega se sastoje, kakvi sve tipovi oblaka postoje, kako ih istražujemo, kako su i kada otpočela meteorološka istraživanja oblaka?
Gost u ovoj epizodi Radio Galaksije je dr Marko Tešić, iz Leverhulme Centra za budućnost inteligencije Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji, a pričali smo o uzročnosti, o protivčinjeničnim objašnjenjima, o kauzalnim objašnjenjima…
U ovoj epizodi nastavljamo priču iz prethodne epizode. Pričamo o kvantnom haosu, a gost je ponovo dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd. Podsećamo se šta je haos, kao i kako je nastala kvantna mehanika, šta su osnovni principi kvantne mehanike…
U ovoj epizodi je gost bio dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd, a razgovarali smo o teoriji haosa u fizici. Pričali smo o determinizmu i predvidljivosti, o istoriji teorije haosa, od Njutna preko Laplasa i Bolcmana, do Ljapunova i Ponekarea, pokušali smo da pokrijemo što više o tome šta je haos…
Istorija razvoja atomske bombe je jedna složena priča o razvoju nuklearne fizike, mnoštvu eksperimenata i ideja o strukturi atoma, ali i geopolitička priča o trci između velikih svetskih sila za nadmoć u ovladavanju strahovito velikom energijom koja se oslobađa cepanjem jezgra atoma i razvojem tehnologije u svrhe pravljenja novog oružja. U ovoj epizodi, o tim pričama smo razgovarali sa Slobodanom Bubnjevićem, naučnim novinarom i autorom knjige “Alhemija bombe”.
Pred vama je priča o Letenki (astronomskom kampu, razume se). Priča o njenim ljudima, noćnim razgovorima među šumom teleskopa, diskusijama pod šatorom nakon predavanja, mladim izviđačima koji vole astronomiju i astronomima koji vole izviđače, utiscima, motivacijama, sitnim epizodama i zvučnim beleškama iz astronomsko-izviđačkog kamperskog života tokom tih par letnjih dana, i uopšteno dečijim i odraslim ljubavima prema astronomiji i ovom kampu…
Misaoni eksperiment postao je slavan sa Albertom Ajnštajnom – otuda i obično navođenje istog kao Gedankenexperiment i van nemačkog govornog područja, kako je to genije iz Ulma uvek govorio.
U ovoj epizodi smo pričali o pandemijama kao društvenim pojavama, a specifično o tome kako se psiholozi bave istraživanjem pandemija. Gošća je bila Kaja Damnjanović iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju.
Čuli ste za otkriće fosfina u Venerinoj atmosferi objavljeno u časopisu Nature Astronomu 14. septembra 2020. godine? O reakcijama na rad u kom je objavljeno sa Igorom Smolićem govorimo u ovoj epizodi.
Tokom srednjeg veka postojale su svakakve vrste ludih ideja, jedna od njih je ta da parče nosorogovog roga može povećati potenciju. Onda je otkriven metod za razdvajanje ideja – pokušati nešto i videti da li radi, a ako ne radi, onda to eliminisati. Metod je postao organizovan, naravno, u nauci.
Autor: Igor Smolić // Nebesko telo otkriveno 19. oktobra na snimcima opservatorije Pan-STARRS, a za koji će se naknadno utvrditi da je snimljeno sa istog mesta i prethodne noći, kao i još 14. oktobra sa teleskopa…
Kada, gledano sa Zemlje, najveći mogući lik Meseca ne bude dovoljno veliki da zakloni najmanji mogući lik Sunca završiće se epoha potpunih pomračanja Sunca. Pitanje je zašto će se to desiti? I kada?
Autor: Dušan Pavlović // Tačno sto godina nakon što je Albert Ajnštajn u svojoj opštoj teoriji relativnosti predvideo postojanje gravitacionih talasa, veliki tim sastavljen od preko hiljadu naučnika okupljen pod nazivom LIGO/VIRGO otpočeo je njihovu direktnu detekciju.
