Početkom prošlog veka, fizika je doživljavala svoj procvat na brojnim poljima. U toku je bila velika “kvantna revolucija”, a u srži perioda između dva svetska rata bila su mnogobrojna otkrića na liniji atomističkog pogleda na svet. Naučna zajednica je polako shvatala da opis prirode koji se temelji na tome da atomi, sitne čestice od kojih je sastavljena materija, imaju svoju unutrašnju strukturu i da su sastavljeni od sitnijih konstituenata.
Isprva je tu bilo ideja o pozitivno naelektrisanom jezgru i negativno naelektrisanom omotaču, a nedugo nakon toga usledilo je i otkriće neutrona. Džejms Čedvik je 1932. godine objavio prvu eksperimentalnu evidenciju postojanja te teške neutralne čestice i bilo je jasno da se jezgra atoma sastoje od protona i neutrona.
Nije dugo trebalo da se, u duhu eksperimentalne atomske fizike tog doba, pokuša sa eksperimentima u kojima će se teški atomi (odnosno njihova jezgra) “bombardovati” ovim novim česticama. U bogatom i složenom toku razvoja novih eksperimenata i ideja u fizici atomskog jezgra, relativno brzo se došlo do saznanja da upravo ovakvim procesom može da se izazove cepanje jezgra atoma.
Proces je nazvan nuklearna fisija, a fizičari su brzo shvatili da se u određenim okolnostima i kod određenih izotopa teških elemenata može izazvati takozvana “lančana reakcija”. Jedno jezgro bombardovano neutronom može da se pocepa na dva lakša jezgra, te da pri tome proizvede nove neutrone koji dalje mogu cepati atomska jezgra okolnih atoma.
Istorija nastanka i razvoja atomske bombe
U osvit Drugog svetskog rata, naučna zajednica je imala sva potrebna saznanja da shvati da ovakvo otkriće, fascinantno i ogromno samo po sebi, može imati strahovite posledice. Ukrotiti energiju koja se oslobađa pri cepanju atoma u lančanoj reakciji značilo je proizvodnju oružja kakvo svet nikada do tada nije video. I nije mnogo prošlo do prvih tajnih vojnih programa koji su usmerili ogromnu količinu novca i ljudskih resursa za razvoj prve atomske bombe.
U julu 1945. godine, prva atomska bomba eksplodirala je u pustinji u Novom Meksiku, a svega nekoliko dana nakon toga upotrebljena je kao oružje masovnog uništenja bombardovanjem dva grada u Japanu. Hirošima i Nagasaki postali su spomenici početka atomskog doba i borbe za nuklearno naoružanje.
U narednim decenijama svet se promenio, a bogatu istoriju razvoja nuklearnog naoružanja, atomskih i vodoničnih (hidrogenskih) bombi, ali i nuklearnih reaktora i nuklearnih elektrana, pokušali smo da približimo u ovoj epizodi Radio Galaksije.
Gost u ovoj epizodi bio je Slobodan Bubnjević, naučni novinar, pisac i urednik portala “Nauka kroz priče”, po obrazovanju fizičar, a povod za ovaj razgovor bila je njegova nova knjiga, “Alhemija bombe”, objavljena pod okriljem Izdavačke kuće Laguna 21. jula 2023. godine.
Toponimi nuklearnog doba
U epizodi koji možete poslušati na našem YouTube kanalu i svim podcast platformama na kojima slušate Radio Galaksiju, razgovarali smo o složenoj i skoro pa detektivski zanimljivoj istoriji perioda nastanka i razvoja atomske bombe.
Govorili smo o otkriću nuklearne fisije, o mnogim zanimljivim pričama o tome kako se u naučnoj zajednici odvijao niz otkrića koji je doveo do saznanja o mogućnostima za napravu koju smo kasnije nazvali atomska bomba, kako su Leo Silard, Oto Han, Oto Friš, Lisa Majtner, Albert Ajnštajn, Enriko Fermi, Robert Openhajmer i mnogi drugi fizičari međuratnog perioda bili akteri ovog velikog naučnog proboja, ali i stravične epizode geopolitičkih i istorijskih sukoba.
Sama knjiga, čiji je sadržaj bio svojevrsni pejzaž za razgovor, predstavlja skupinu priča o ovom razvoju, predstavljenu kroz različite toponime koji su kroz istoriju postali sinonimi za nuklearne katastrofe, atomsko ratovanje i koji sami po sebi ulivaju strah u kosti svima koji su iole upućeni u katastrofičke rizike koje sa sobom nosi ovladavanje nuklearnom energijom. Ti toponimi su, kao što verovatno već možete i sami da naslutite: Los Alamos, Hirošima, Nagasaki, Nova Zemlja, Vindskejl, Ostrvo tri milje, Černobilj, Vinča, Krško, Fukušima, Zaporožje…
Zanima vas više?
Pre svega, potražite Alhemiju bombe u knjižarama ili je naručite online.
Ako vas zanima druga literatura, ali i filmovi, podcasti, radio emisije i serije, evo jednog malog spiska:
Za čitanje:
- Adam Higinbotam, Ponoć u Černobilju (Heliks, 2020)
- Nauka kroz priče: Hidrogenske i atomske bombe
- Nauka kroz priče: Mirno nebo nad Hirošimom
- Nauka kroz priče: Može li čovek da uništi planetu bombom?
- Richard Rhodes: The Making of the Atomic Bomb (Simon & Schuster, 1986)
- Slobodan Bubnjević: Život u senci nuklearnog rata (Nedeljnik Vreme, 2022)
Za slušanje:
- Radio Galaksija #143: Nuklearna zima (prof. dr Vladimir Đurđević) [2022]
- Radio Galaksija #124: Fuziona nuklearna energija (dr Milan M. Ćirković) [2021]
- Radio Galaksija #55: Nuklearno oružje (dr Milan M. Ćirković) [2010]
- BBC 4, In Our Time: The Manhattan Project
- Povijest četvrtkom: Nuklearni svijet (deo 1, deo 2)
Za gledanje:
- Slučaj Openhajmer (TV Beograd, 1970)
- Oppenheimer (2023)
- Dr. Strangelove (1964)
- Fat Man and Little Boy (1989)
- The China Syndrome (1979)
- The Bomb (BBC, 2017)
- Threads (1984)
Kako da podržite sve ovo što radimo?
Ako vam se dopada ovo što radimo i želite da nas podržite donacijom ili na neki drugi način, više informacija možete pronaći na stranici DONACIJE. Hvala!
