U ovoj epizodi segment “Jedan pisac, jedna knjiga!” je malo drugačiji od uobičajenog. Umesto razgovora sa gostom, Dušan čita jednu priču iz zbirke “Kosmikomike” Itala Kalvina, “Sunčeva oluja”. Naravno, bilo je i malo priče o zbirci, a tu je i jedan intervju sa Kalvinom u kom on govori o tome kako je pisao ove naukom inspirisane fantastične i mitologijske priče. Kao što je Kalvino u ovoj zbirci eksperimentisao sa pisanjem, i Radio Galaksija malo eksperimentiše sa emisijom.
Muzička numera uz pripovetku:
Ron Collier Orchestra feat. Duke Ellington, Aurora Borealis (North of the Border in Canada, 1967)
Iz opisa knjige:
Italo Kalvino (1923-1985) jedan je od najvećih i najznačajnijih italijanskih pisaca dvadesetog veka. Njegove teme i pripovedački putevi su bogati i raznovrsni: od ratnih sećanja do jedne lucidne i nadasve prefinjene savremene etike koja se izražava preko apologija, čas grotesknih, čas naučno-fantastičnih ili prožetih gorkom ironijom o pošastima savremenog društva. U isto vreme, njegova razmišljanja o razlozima za pisanje okrenula su se građenju vrsnih pripovedačkih mehanizama, kadrih da izraze prirodu složenog “umeća” pisanja, pri čemu Kalvino koristi jedan od najčistijih i najelegantnijih stilova savremene italijanske proze.
Smeštajući svoje kosmikomike u naučnofantastični okvir, Kalvino je možda želeo da čovekovoj duši i njenim osnovnim i suštinskim, pa čak i onim najbanalnijiim unutršanjim zbivanjima da obeležje trajnosti i univerzalnosti. Kako sam autor kaže, “iza Kosmikomika stoje pre svega Leopardi, Đordano Bruno, Luis Kerol, Matino slikarstvo, a u nekim slučajevima Landolfi, Imanuel Kantz, Borhes, Granvilove gravire… “
